Пређи на садржај

Дејан Вукићевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Дејан Вукићевић
Дејан Вукићевић
Лични подаци
Датум рођења(1965-06-02)2. јун 1965.
Место рођењаКраљево, СФР Југославија
Датум смрти26. јун 2022.(2022-06-26) (57 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Књижевни рад
Најважнија делаЗавичајни фондови
Библиографија српских енциклопедија и лексикона
Non imprimatur или цензура у библиотекарству и издаваштву

Корота
Алеја бизарних кипова
Омама
Нокат и месо
Филолошки факултет Универзитета у Београду

Дејан Вукићевић (Краљево, 2. јун 1965 — Београд, 26. јун 2022)[1] био је српски књижевник, библиотекар, библиограф и уредник.

У Народној библиотеци Србије водио је Фонд старе, ретке и минијатурне књиге. Добитник је најзначајнијих награда из области библиотечко-информационе делатности.[2] Објавио је више књига прича и два романа.

Школовање и библиотечки рад

[уреди | уреди извор]

Гимназију је завршио у Краљеву, а на Филолошком факултету у Београду је 1994. године дипломирао на Катедри за општу књижевност.

Године 2004. oдбранио је на Филолошком факултету у Београду магистарски рад Дело (1954–1992): библиографија, а 2010. и докторску дисертацију Завичајни фондови.

После краћег задржавања у просвети као наставник српског језика и књижевности, запослио се у Народној библиотеци „Радослав Веснић“ (данас НБ „Стефан Првовенчани“) у Краљеву, где је прошао кроз читав процес библиотечког пословања, од инвентарисања, рада на позајмном и научном одељењу, до сложених послова као што су алфабетска и стручна каталогизација, стручни надзор у оквиру матичних послова и вођење набавне политике библиотеке.

Од 2000. године ради у Народној библиотеци Србије најпре у оквиру Збирке старог плаката и летка, а након три године преузима Фонд старих, ретких и минијатурних књига.

У Народној библиотеци Србије активно учествује у раду Стручног савета и више комисија од којих у некима и као координатор. На његову иницијативу НБС je формирала Комисију за критеријуме старе и ретке библиотечке грађе, који су готово дословно унети у актуелни Закон о старој и реткој библиотечкој грађи. Учествује као координатор Комисије за доношење Смерница за оснивање и вођење завичајних фондова.

Уреднички рад у часописима из библиотечко-информационе делатности

[уреди | уреди извор]

Члан је уредништва више стручних часописа из библиотечко-информационе делатности као што су Гласник Народне библиотеке Србије (од 2016), а од 2017. и зборника Сусрета библиографа у Инђији. Коуредник је зборника с конференције Посебне збирке у контексту заштите културне баштине и као подстицај културног развоја (НБС, 2017). Био је члан редакције Новина Београдског читалишта, а тренутно је у редакцији Гласа библиотеке.

Публикације из библиотекарства и библиографије

[уреди | уреди извор]

Објавио је дванаест монографских публикација из области библиографије и библиотекарства. Међу њима су:

  • Библиографија прилога у краљевачкој књижевној периодици (Књ. 1 Освит–Октобар–Слово, 2000; Књ. 2 Повеља 1971–2000, 2001)
  • Библиографија Матије Бећковића и Библиографија Драгана Лакићевића (Дерета, 2006)
  • Дело: 1955–1992: библиографија (Институт за књижевност и уметност, Народна библиотека Србије, Матица српска, 2007)
  • Првих 20 година: библиографија Графичког атељеа „Дерета” (Дерета, 2008)
  • Библиографија Николаја Тимченка (Задужбина Николаја Тимченка, Културни центар Лесковца, 2008)
  • Библиографија Бранислава Петровића (Градска библиотека Панчева, 2009)
  • Библиографија Добрице Ћосића (Службени гласник, 2010)
  • Завичајни фондови (Службени гласник, Народна библиотека Инђија, 2011)
  • Библиографија српских енциклопедија и лексикона (Завод за уџбенике, 2014)
  • Каталог Легата Петра Колендића: рукописи, кореспонденција, старе књиге, коаутори Злата Бојовић, Нада Мирков Богдановић (Народна библиотека Србије, 2015)
  • Библиографија српских речника (Народна библиотека Србије, 2016 [2018])
  • Non imprimatur или цензура у библиотекарству и издаваштву (Библиотека „Влада Аксентијевић” Обреновац, Библиотека „Димитрије Туцовић” Лазаревац, 2019)
  • Библиографија академика Матије Бећковића (Српска академија наука и уметности, 2019)
  • Библиографију Српске књижевне задруге 2003-2022 (Српска књижевна задруга, 2022).[3]

Изложбе

[уреди | уреди извор]

Осмислио је и поставио пет веома запажених изложби с каталозима и пропратним текстовима:

  • Први српски рат плакатима (НБС, 2005, поставка у 32 града)
  • Каква корист од наслова (штанд НБС на београдском Сајму књига, 2005)
  • Масонски симболи на старој српској књизи (са Немањом Радуловићем, Завичајно одељење Библиотеке града Београда, 2006)
  • Збирка старе српске књиге, Библиотека Дома Народне скупштине (Дом Народне скупштине, 2006)
  • Mинијатура на зрну грашка: збирка минијатурних књига Народне библиотеке Србије (НБС, 2014)[4]

Био је сарадник на изложби Заљубити се у један град: Београд у путописима европских путника (2007).

Награде из библиотечко-информационе делатности

[уреди | уреди извор]

За свој библиографски рад и за допринос библиотечко-информационој делатности уопште добио је најзначајније награде као што су:

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Дејан Вукићевић почео је да објављује књижевне радове 1988. године. Јављао се на углавном анонимним конкурсима и добио тридесетак награда локалног значаја од којих треба издвојити награду Српско перо (Јагодина, 1999), трећу награду „Милутин Ускоковић” (Ужице, 2017), награду за најбољи есеј (Пријепоље, 1995; Ниш, 1992).

Бави се пре свега прозом, али је објавио и неколико есеја и књижевних приказа (о Књизи проповједниковој, Марију Варгасу Љоси, Сервантесу, Гогољу, Лотреамону, Андреју Макину, Алесандру Барику...).

До сада је објавио два романа и четири књиге прича.

Књигу прича Омама озбиљно је у разматрање узео жири Андрићеве награде, последњи роман Церебрум жирији Виталове награде, награде „Стеван Сремац”, и награде „Биљана Јовановић”, а нашао се и у ширем избору Нинове награде. Књига прича Нокат и месо била је у ужем избору за Андрићеву и награду „Стеван Сремац”, ширем избору за „Печат времена”.

Заступљен је у петнаестак зборника и антологија од којих треба издвојити антологију новије српске приче У књигама све пише Милутина Луја Данојлића. Књига прича Алеја бизарних кипова преведена је и као електронска књига објављена на пољском језику, а неколико прича објављено је у пољским књижевним часописима.

Часопис Књижевност је 2001. године објавио тематски блок о њему. Проза Дејана Вукићевића била је предмет на два научна међународна скупа у Нишу и Трнову у Бугарској.

Дела

[уреди | уреди извор]
Књиге прича
  • Корота, Народна књига, 1998;
  • Алеја бизарних кипова, Рад, 2002;
  • Омама, „Филип Вишњић”, 2007;
  • Нокат и месо, Културни центар Новог Сада, 2016.
  • Приватна антологија, СКЗ, 2021.
Романи
  • Бодило, Грађански форум, 2005;
  • Церебрум, Чигоја штампа, 2012.

Остало

[уреди | уреди извор]

Од осталих доприноса и ангажмана могу се издвојити:

  • 2004. Председник жирија Сајма књига у Нишу за награде: Најбољи издавач, Најбоља едиција, Највећи издавачки подухват, Најбоља опрема књиге.
  • Од 2005. до 2007. био члан редакције Новина Београдског читалишта.
  • Од 2008. члан је Одбора Сусрета библиографа у Инђији.
  • Од 2008. члан Комисије за сарадњу са Библиотеком Српске патријаршије.
  • Председник жирија за награду „Стојан Новаковић” за 2010. и члан жирија 2016.
  • Од 2010. до 2012. координатор Комисије за израду Основних смерница за формирање и вођење завичајних фондова.
  • Од 2010. до 2012. рецензент је панчевачког часописа Читалиште за област старе и ретке књиге.
  • Од 2011. члан је редакције Гласа библиотеке у Чачку.
  • Од 2011. члан Стручног савета Народне библиотеке Србије.
  • 2013. члан жирија за најчитанију књигу НБС.
  • Од 2013. члан Комисије за утврђивање предлога за категоризацију старе и ретке библиотечке грађе и проглашавање старе и ретке библиотечке грађе за културно добро од изузетног значаја.
  • Од 2014. држи акредитоване семинаре о старој и реткој библиотечкој грађи и завичајним фондовима.
  • Од 2014. члан је Стручног тима за одређивање приоритета у конзерваторско-рестаураторској делатности НБС.
  • Од 2015. потпредседник је Уређивачког одбора Лексикона српских библиотекара.
  • Од 2015. члан је Управног одбора Библиотекарског друштва Србије.
  • Од 2016. је предавач и испитивач из предмета Библиографија за стручни испит у библиотекарској струци.
  • У 2016. и 2017. иницијатор је конференције и члан Програмског одбора међународне конференције Посебних фондова НБС Посебне збирке у контексту заштите културне баштине и као подстицај културног развоја.
  • У 2016, 2017. и 2018. члан је Програмског одбора међународне конференције Библиотекарског друштва Србије.
  • У 2018. је члан Програмског одбора Библионета.
  • У 2018. члан је Организационог одбора за обележавање 150 година НБ „Стефан Првовенчани” у Краљеву.
  • У 2018. био је председник жирија за доделу Награде „Запис” Библиотекарског друштва Србије.
  • Од 2019. изабран је за потпредседника Библиотекарског друштва Србије.
  • Од 2019. је председник Статусне комисије за област библиотекарства и информатике Библиотекарског друштва Србије.
  • У 2020. члан комисије за националну Награду „Јанко Шафарик” Народне библиотеке Србије.
  • Коуредник је зборника с конференције Посебне збирке у контексту заштите културне баштине и као подстицај културног развоја (НБС, 2017).
  • Иницијатор је и координатор Комисије за израду Критеријума за стару, ретку и минијатурну књигу.
  • Писац рецензија и стручних мишљења за тридесетак пројеката.
  • Сарадник Лексикона писаца Југославије и Српске енциклопедије.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Преминуо књижевник Дејан Вукићевић”. РТС. Приступљено 27. 6. 2022. 
  2. ^ „Dejan Vukićević dobitnik nacionalne nagrade za bibliotekarstvo”. https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3448337/dejan-vukicevic-dobitnik-nacionalne-nagrade-za-bibliotekarstvo.html. Приступљено 11. 6. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  3. ^ Вулићевић, Марина (9. 4. 2023). „Плаве очи српске књижевности”. Политика. Приступљено 16. 4. 2023. 
  4. ^ „Минијатура на зрну грашка”. Политика. Приступљено 11. 6. 2020. 
  5. ^ П., А. (21. 12. 2020). „ЗАСТРАШУЈУЋА ИСТОРИЈА ЦЕНЗУРЕ: Вукићевић овенчан наградом Дејан Медаковић”. Вечерње новости. Приступљено 22. 12. 2020. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејан_Вукићевић&oldid=28571830”